"One dobre svako voli ko svijetom ovim hodi.
Zavoliš li one loše, to nagradi će da te vodi."

AŠIK I MAŠUK - Sufizam

Sufizam

Cilj bloga je da pruži što više informacija o sufizmu generalno, a pogotovo ovde kod nas u Bosni i Hercegovini. InšAllah, koliko mi se dopusti toliko će i biti.

23.09.2015.

AŠIK I MAŠUK

Bismillahi-Rrahmani-Rrahim

Džube, zeleni ogrtač, datira iz vremena Poslanika, a.s., koji ga je nosio i zato ga treba nositi. Jedan od osnovnih šartova da bi neko stupio pred džemat, jeste da treba da ima to džube. Ono treba da mu bude duže, da pokrije ove sramotne dijelove tijela, pa kad se insan nagne na rukju da mu se ne ukaže ono, što bi se reklo, otpozada. Nije džaiz stati pred džemat bez džubeta i takva osoba i ne može pred džemat. Jedino ako su drugi uslovi u kojima ne može da se ima džube, onda se može bez džubeta. Ako postoji mogućnost da se to ima, onda nije džaiz da se ne nosi džube.

U ilahiji „Ja sejrih Muhammeda“, Ašik Junus je lijepo rekao o Poslaniku, s.a.v.s.: „...Na glavi mu amame, zelen džuba o rame...”, znači zeleni ogrtač koji je imao Poslanik, s.a.v.s. Zato imami iz poštovanja prema Poslanikovom, a.s., sunnetu nose džube u raznim prilikama: kada hoće da stanu pred džemat da klanja, kada su neke svečanosti, mevludi na primjer i slično. E, u tome je značaj tog džubeta.

Zato kod derviša postoje hajdarije koje oni nose. Ove hajdarije su specifične. Hajdarije imaju svoje značenje zbog čega su one ovakve. Vidiš, nema rukava. Nema dugmadi. Nema, ne znam ni ja nikakvih, onih oštrina u krojenju i slično. Imaju sasvim jednostavan izgled. To što nema rukava na hajdariji znači da su ruke insana koji je nosi odsječene od svih vrsta lopovluka. Znači da su mu ruke čiste. Ovo što je otvoreno ovako, što se ne veže ili ne kopča, to jeste da je insan uvijek otvoren prema Allahu, dž.š., i prema Resulullahu, a.s., i da je njegovo srce uvijek otvoreno, nema se tu šta zatvarati. Ono što je kroj hajdarije spušten prema dole, nema nikakvog specifičnog završetka znači da je insan u potpunosti predat Allahu, dž.š. To su neka značenja, kao što imaju i linije-štepovi po obodu hajdarije. Tih linija ima 12 kao što ima i 12 tarikata, 12 pirova i drugo. Na ramenicama imaju tri linije ili jedna, kako kod koga i tako to ide. Sve to ima svoje značenje, zašto i kako u svemu što je dato. Hajdarija je nošnja koja pokazuje šta znači čovjek, koliko čovjek kao simbol treba da bude privržen tome, da i on koji je nosi zna šta to znači hajdarija sa tim svojim značenjima. Vidio si da na hajdariji nema ‘jake’ (kragne) oko vrata! To ukazuje na to da je Allah, dž.š., bliži čovjeku od same ove žile kucavice, kao što se kaže u ajetu: „Mi stvaramo čovjeka i znamo šta mu sve duša njegova haje, jer Mi smo njemu bliži od vratne žile kucavice.“ (Kaf, 16) Kad je insan tako predat Allahu dž.š., onda se Allah, dž.š., brine oko tog insana. Ovdje znači treba biti - ašik!

Ašik je ona osoba koja je zaljubljena i koja voli. A Mašuk je Voljeni! Zato na kraju ilahije koju smo spomenuli ašik Junus kaže:

Junus murad dostiže,
Zevk-i safa postiže,
Ašik Mašuk kad nađe,
Ja sejrih Muhammeda...,

ono za što je Junus imao želju da postigne, tj. da vidi Resulullaha, da se druži sa Resulullahom. „Zevk-i safa postiže“, misli se ono što je njegovo zadovoljstvo, ushićenje koje postiže kada ašik nađe svoga Voljenog, onog kojeg voli. E onda kaže, to je jedna ljepota. To je zaljubljenost prema Allahu, dž.š., prema Resulullahu, s.a.v.s.

Ašik i Mašuk su dvije odvojene stvari u jednom krugu, što bi se reklo. Faktički nisu ni odvojene, oni su jedna cijelina. Znači ima onaj koji traga, onaj koji voli i Onaj koga se voli. Onaj koji voli je ašik a Onaj koga se voli je Mašuk. U ovome svemu je prožeta ljubav prema Allahu i Resulullahu i samo na ovaj način se manifestuje i govori o ašiku i Mašuku jer se ašk ne upotrebljava za sve stvari. Izraz ‘ašk’ se upotrebljava samo u odnosu prema Allahu, dž.š., i samo u odnosu prema Resulullahu, a.s. Ako su te dvije stvari spojene na jednom mjestu, znači :ašik sebe nađe u Mašuku, onda je to jedan specifičan hal gdje čovjek uživa u toj ljubavi.

Vidjeli ste kada se neko zaljubi, njemu je onda sve lijepo, veseo je i raspoložen i u svom je svijetu. Sve bi dao i podijelio bi sav dunjaluk koji ima, a to nije ni kap aška! To je samo ljubav, a kakav je tek ašk! Jer ašk ima takvu jačinu koja čak vatru može da prži! Zato kod Rufaija ima, vidjeli ste, on hoda po vatri, liže gjul, a ništa ne osjeća, zato što se on našao u tolikoj ljubavi prema Allahu i Resulullahu da njemu ni vatra ne predstavlja ništa!

Kao što ni Ibrahima, a.s., kada su ga bacili u vatru, vatra nije pržila! On je gorio u ljubavi prema Allahu, dž.š. Eh! Dolazili su Ibrahimu, a.s., meleci i nudili mu pomoć. Jedan je rekao: „Ibrahime da ja naredim vjetru da puhne i da sve ovo odnese?“, a Ibrahim, a.s., mu je odgovorio: “Ne, ja samo od Allaha tražim pomoć!“ Drugi melek ga je pitao: „Ibrahime da ja naredim kiši da sve ovo potopi i odnese, da ugasi vatru?“, a Ibrahim, a.s., je odgovorio: „Ja samo od Allaha, dž.š., tražim pomoć.“ Treći melek ga je pitao: Ibrahime, hoćeš da zemlju otvorim, da u zemlju propadne sve?“, a Ibrahim,a.s., je rekao: „Ja samo od Allaha, dž.š., tražim pomoć.“ Kada je Allah, dž.š., vidio da je Ibrahim, a.s., pravi ašik prema Njemu, dž.š., onda mu je dao džennetske ljepote. Oko njega su bile bašče, vode, hurije mu hizmet činile umjesto one vatre u koju je bio bačen. A što? E zato, što se on u potpunosti predao i u potpunosti bio ašik prema Allahu, dž.š.

U Kur’anu,a.š., se kaže:
„Kulna ja naru kuni berden ve selamen ala’ Ibrahim!“ (El-Enbija, 69.) „O ti vatro budi hladna i spasonosna za Ibrahima.“
Da se kazalo ono samo: „O ti vatro budi hladna...“, Ibrahim, a.s., bi se smrznuo u toj vatri, jer bi se i vatra smrzla. Allahove su riječi jako velike! Mi kad kažemo nešto hladno je u odnosu na Allahovo, proprano u devet voda. Ma kakvi, devedeset i devet voda, a možda i više. Naš pojam ‘hladno’, to je ono kad staviš prst u nešto hladno što se mrzne, nije ni blizu onoga kako Allahova riječ „hladno“ zna da bude. Kompletno smrzavanje! E da se ne bi Ibrahim, a.s., smrznuo, zato je rečeno: „O ti vatro budi hladna i spasonosna za Ibrahima.“

Znači, vatra se ugasila ondje gdje je Ibrahim, a.s., bio, a onda je bila i spasonosna zato što je od toga svega Allah, dž.š., njemu dao džennetske vrtove. Kada su tirani došli nakon heftu dana da vide mjesto gdje su ostavili Ibrahima, a.s., u vatri, začudili su se. Vatra je gorila, a Ibrahim, a.s., je uživao u džennetskim ljepotama. Kako? To je iz njega ašk progorio! Ašk prema Allahu, dž.š., i taj ašk je tu vatru ugasio tamo gdje treba. Ugasio je Allah, dž.š., iz tog aška! Nije da Ibrahima, a.s., nije bilo strah, ali on je savladao taj strah iz aška. Kad bi tebe bacili u vatru, ti bi rekao: „Aman, gasi je, pa kako god!“, je li tako? Svaki bi od nas to učinio. Nismo mi takvi heroji da možemo da se nosimo sa tim iskušenjem. Ali, Ibrahim, a.s., je bio zaljubljen u Allaha, dž.š., toliko da je Allah, dž.š., iz tog aška i te ljubavi prema Njemu, Allah dž.š. je Ibrahimu, a.s., dao pa je vatru ugasio na takav način kako je samo On znao uraditi. Ne samo da je ugasi, nego i da bude ljepota. E tako i kod Rufaija, u stvari i kod drugih tarikata, vatra ne predstavlja nekakav strah. Zato što, kad insan gori u ašku, onda vatru ašk jedino može da gasi. Zamisli kako je džehennemska vatra jaka?! A ona će biti od kamenja i ljudskih tijela! Kada su naučnici saznali da se u Kur’anu džehennemska vatra spominje kao najjača, ispitivali su i dobili rezultat da kada se pomiješa ljudsko tijelo i kamen, stvara se najjača temperatura na Zemaljskoj kugli! E, to je džehennem. Zbog čega? U Kur’anu, a.š., se kaže: „Ali srca vaša su poslije toga postala tvrda, kao kamen su ili još tvrđa, a ima i kamenja iz kojeg rijeke izbijaju, a ima, zaista, kamenja koje puca i iz kojeg voda izlazi, a ima ga doista, i koje se od straha pred Allahom ruši. – A Allah motri na ono što radite. (El-Bekare, 74.)

Mi kamen smatramo mrtvom prirodom, iako i on ima svoje kretanje. To je posebna tematika o kojoj se može govoriti, kad se spoji živa i neživa priroda, kamen i ljudsko tijelo, onda se velika temperatura stvara i valja u tome da se gori. E, tako tu vatru samo može ašk da uništi, znači ljubav jedino gasi tu vatru. I tako Allah, dž.š., iz ljubavi prema Svojim robovima koji su Mu činili dobro na ovome svijetu, ibadet činili, vjerovali Ga, Poslanika štovali, salavate donosili, i drugo, Allah, dž.š., iz te Ljubavi, neće ljude u džehennem slati, jer nisu griješili i ako su griješili i teobe došli, onda im džennet daje. Ašk vodi u džennet! Ašk nosi isto tako i preko Sirat ćuprije. Ašk je specifičan.

Neka nam Allah, dž.š., da da volimo i da naša srca zagrijavamo! Vodite računa o srcu, i o duši. Vodite računa o svemu. Mnogi od nas se brinu kako će nam biti zdravo srce!? Onaj koji je u zikiru, njega srčana kap neće strefiti. U to sigurno budite ubijeđeni. Svako onaj koji ispravno obavlja zikir, može biti rahat od brige da će imati problema sa srčanim oboljenjima. Učiti ispravno sa desna na lijevo ‘la ilahe illallah’, pa kalbi, pa onda ‘Allah, Allah’, odozgo prema srcu, pa kalbi...to kalbi znači srčano! Spusti svoje spominjanje dole do srca, a kad ga spustiš dole do srca onda ga spustiš dole niže da iz džigerica ono govori ‘Allah, Allah’! Ejvallah! E to je ono što treba, pa kad se onda i tijelo kroz to prožme, odmah prorade svi krvni sudovi, zato vodite računa da ispravno učite zikir!

Kako aškile Allaha zikir činiti? Aškile kelime-i-tevhid donositi. Aškile u Allahovu tvrđavu unići. Da, mevlevije se okreću, sema čine...iz aška! Perde očiju se sa aškom otvaraju, pa duša pogleda. Duša svoje pendžere ima, a pendžeri duše su oči! Na tim pendžerima zavjesa koliko god hoćeš. E, aškom se te zavjese skidaju, da duša pogleda i vidi. Ja Rabbi! Ja Resulallah! Aškom nas napoji i na jahalice aška nas popni. Na jahalicama aška nas do Sebe dovedi! Ja Rabbi Tebe slavimo! Tebe veličamo! Teobe istigfar donosimo! Na takav se način čistimo, da bi na tu jahalicu aška se popeli. Ja Rabbi! Ja Rabbi! Tvoj raziluk, Tvoje zadovoljstvo tražimo. Ja Rabbi, Tebe molimo, Ja Rabbi! Blago se nama kad nam kažu da smo ludi što se ovako krećemo, što ovako Tebe slavimo, što ovako Tebe zikir činimo, što Te ovako aškile volimo!!! To su riječi Tvoga Miljenika. Ja Rabbi, Ja Rabbi, aškom nas obaspi. Daj to svjetlo aška u naša srca, ja Rabbi! Ja Rabbi Tebe molimo! Ja Rabbi Tebe molimo!


Prof. dr. Ćazim Hadžimejlić Tekst preuzet iz KELAMU‘L ŠIFA‘ Decembar 2009.

Sufizam
<< 09/2015 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
27282930