beats by dre cheap

Zašto derviši obavljaju zikr?*

Želim da vam kažem, dok sam živ, zašto ja kao derviš i zašto derviši, inače, obavljaju zikrullah (zikr).
Često puta se među džahilima čuje kako oni kritikuju derviše govoreći da je to nepotrebno i suvišno, a često puta se to čuje i od uleme - od ljudi koji bi trebalo da i sami obavljaju zikr više nego što ga obavljaju - pa sam ja odlučio da na osnovu samog Kur'ana, a.š., (ništa više!), danas kažem nekoliko riječi (neće biti predugo) da i vi zapamtite i da možete svakome kazati: zašto derviši obavljaju zikr. Derviši se, uglavnom, i poznaju po tome što uvijek kada se sastanu obavljaju zikr, često puta od akšama do sabaha. Najprije klanjaju akšam, onda obave zikir, pa uče ilahije, pa klanjaju jaciju, opet obave zikir, pa znaju osvanuti - odnosno klanjati sabah - pa se razići. Eh, to sve oni čine, po mojoj ocjeni (i ja to kad god mogu činim) iz slijedećih razloga:
U Kur'anu, a.š., Bog, dž.š., kaže, esteizubillah: "Ako vi budete pokušali da brojite nimete, blagodati, koje vam je Allah, dž.š., dao nećete ih moći izbrojati." (En-Nahl, 18) Znači toliko ih ima! Allah, dž.š., nam poručuje da nas je obdario mnoštvom nimeta, koje mi ni izbrojati ne možemo! Mi kao ljudi znamo da kada nas neko u kafani počasti kahvom na polasku uz "Allahemanet" kažemo i "hvala na kahvi!".
Tako postupamo i kada dobijemo neki sitan poklon itd., a pogotovo ako nas neko spasi od neke teške bolesti ili neke teške situacije itd., onda kažemo: "neizmjerno sam ti zahvalan!". Ljudi osjećaju potrebu da jedni drugima međusobno zahvale na svim nimetima, blagodatima koje jedni drugima učine. A kako onda da ne budemo zahvalni onome koji nam je darovao nimete koje mi nikako ne možemo ni da pobrojimo. I zato Bog, dž.š., kaže: "Sjećajte se vi Mene (spominjite vi Mene), pa ću se i Ja vas sjećati (i Ja ću vas spominjati), i budite Mi zahvalni (na nimetima kojim Sam vas obdario), a nemojte biti nezahvalni!", (El-Bekare, 152.). Bog, dž.š., od nas kao pametnih ljudi - kada međusobno mi jedni drugima zahvaljujemo na sitnicama - očekuje da Mu budmeo zahvlni i da Ga se sjećamo (da Ga spominjemo) za nimate koje ne možemo ni da pobrojimo.
U suri El-Azhab, 41,42. ajeti kerim, Bog, dž.š., kaže: "O, vi koji vjerujete (koji tvrdite da ste mu'mini, vjernici, muslimani) sjećajte se i spominjite Allaha, dž.š., mnogo (zikren kesiren)!" - Zapamtite ovu riječ: kesiren, ja na njoj insistiram, nji naročito naglašavam! Spominjite Allaha, dž.š., i sjećajte Ga se mnogo!! (kesiren znači mnogo, a kalilen je malo)- "i veličajte Ga i jutrom i večerom": (dakle uvijek!). Dalje, ajet 35. u istoj suri: "One muškarce, koji se sjećaju Allaha, dž.š., i mnogo Ga spominju (opet mnogo-kesiren!?) i one žene (zakirat - ženski rod) koje mnogo Allaha, dž.š., se sjećaju i spominju Ga, - Allah je njima pripremio oprost i veliku nagradu (edžren 'azimen). "Dakle, pored toga što je dao na ovome svijetu nimete koje ne možemo da prebrojimo, On obećava i oprost i veliku nagradu, ali traži da Ga se sjećamo i spominjemo mnogo (kesiren).

Ima mnogo hodža koji kažu: "šta će zikr, kakav zikr, mi smo obavili namaz i to je zikr, i obavili smo poslije namaza zikr (tesbih: subhanallah, elhamdulillah, Allahu ekber), pa ne treba ništa više da obavljamo". Ali čujte šta kaže Bog, dž.š., u suri En-Nisa, 103. ajet: "Kada obavite namaz (znači kada izađete iz džamije ako ste u džamiji klanjali) spominjite Allaha, dž.š., stojeći (kijamen), i sjedeći, i na strani ležeći (prema tome, u svakoj prilici: i hodajući i sjedeći i radeći itd.)" A u suri, El-Džumu'a, ajeti 9 i 10 glase ovako: "O vi vjernici, kad bude proučen ezan za namaz u petak, požurite da se sjećate i da spominjete Allaha, dž.š., a ostavite trgovinu (i druge poslove)." Pa onda kaže: "Kada završi namaz (ovaj gore propisani), raziđite se po zemlji i tražite sebi nafaku među onim nimetima koje vam je Bog, dž.š., da i mnogo spominjite Allaha, dž.š., i sjećajte Ga se, nebiste li našli sebi selameta i sreću."
Dakle, opet, treći put je naglašeno kesiren (mnogo puta).
U suri Sebe', 13. ajet Bog, dž.š., kaže: "Malo je Mojih robova koji su zahvalni", a u suri El-Isra', 89. ajet, kaže: "A najveća većina ljudi neće ništa drugo nego nevjerstvo (nezahvalnost)." Prema tome, Bog, dž.š., kaže da će onih koji neće da vjeruju (koji su nezahvalni) biti mnogo. U suri, El-Mu'min, 61. ajet Bog, dž.š., kaže: "I zaista, Allah, dž.š., čini dobro ljudima i daje mnoge dobrote, ali mnogo ljudi ne zahvaljuje (nije zahvalno)."

Da malo analiziramo ljude:

Jedni se sjete Allaha, dž.š., kada se nešto naljute pa hoće da reaguju, i onda neuzubillah, Njega vrijeđaju, kao da je on kriv za njihove neprilike. Vi znate da ima takvih ljudi! Drugi usput kažu, "fala ti Bože", misleći da je to dovoljno da zahvale na svim blagodatima koje imaju. Treći misle od bajrma do bajrama: "Hajde da odemo da se malo poklonimo tom Bogu (dž.š.) i da mu zahvalim", a bajram je dva puta u godini. Četvrti, od petka do petka, od džume do džume; a peti smatraju da je dovoljno ono što svaki dan klanjaju pet vakata namaza i poslije obave zikr (tesbih), koji smo i mi sada obavili. Međutim, derviši uvijek smatraju i misle,koliko god zahvaljivali Allahu, dž.š., i sjećali Ga se i spominjali Ga; Njega i Njegova časna imena, da je to malo. I zato svakom prilikom se sjećaju Allaha, dž.š., spominju Ga, vole Ga, traže od Njega itd.!

Evo, ja sam imao volju i želju da vam ovo kažem i da vam preporučim da, koliko god više možete, sjećate se Allaha, dž.š., i da Ga spominjete (zikr činite). Nemojte se oslanjati samo na ono što dolazi u sklopu namazai oko njega. Ja mnogo puta uopšte ne uzimam tesbih, jer kada ga uzmem onda smo 33 puta kažem, elhamdulillah, a ja hoću da bezbroj puta kažem, elhamdulillah; i bez broj puta Allahu ekber; i bezbroj puta kažem subhanallah itd., itd., da ne brojim, jer ne mogu izbrojati Allahove nimete koje mi je dao. A ti nimeti su vam, valjda, svima jasni i poznati.

Pa, da Allah, dž.š., da fajdu od ovih mojih riječi, kako meni, tako i vama. Meni kao kazivaocu koji isto tako želi da se drži ovih pravila, a vama koji ste slušali i koji želite i hoćete, ili ste zato došli ovdje, da se što više sjetite Allaha, dž.š., bez obzira jeste li formalno derviši ili niste derviši.

Velhamdu lillhu Rabbil-alemin!


*Predavanje koje je Ahmed ef. Mešić (Derviš Ahmed Nuruddin) (1916.-1994.) održao u Jalskoj džamiji u Tuzli 8.sefera.1412. god. nakon redovnog dersa Mesnevije. S namjerom da sačuvamo i šire prezentiramo, snimili smo ga i "skinuli" s trake, uz neznatno prilagođavanje pisanoj formi, čime je sačuvana neposrednost i autentičnost usmenog kazivanja. (priređivač: Izet Zikri)

Sufizam
http://sufizam.blogger.ba
11/09/2015 12:11